ZLATNI RETRIVERI razgovor sa Snezanom Vostinarov26. Oct. 2010.
..."Nekontrolisana reprodukcija zlatnih retrivera u proteklom periodu dovela je do situacije da danas imamo veliki broj pasa sa lośim genetskim nasleđem, pre svega sa epilepsijom i displazijom kukova. Sa druge strane imamo dosta uvoznih pasa različitih varijeteta koji su uključeni u ovu nekontrolisanu reprodukciju. To ne vodi ničemu sem stagnaciji, nazadovanju i daljem transferu lośe genetike. Odgajivači ipak ne mogu biti prepuśteni sami sebi. Potreban je timski rad. Klub. Zlatni retriveri to zaslužuju."
ZLATNI RETRIVERI razgovor sa Snezanom Vostinarov |
|
|
|
Ljubav prema psima nasledila je od majke i prenela na svog sina. Prvi lični pas je meśanka Tea kojoj je posvetila svoju prvu knjigu „Prva pomoć i nega pasa“.
Razgovaramo o prošlosti, o sadašnjosti, o tome sta se promenilo u izgledu, zdravlju, uzgoju, ophodjenju prema zlatnim retriverima.
razgovor
P. Kad sam prvi put čula za tebe, pre desetak godina, važila si za veterinara zlatnih retrivera. Pričalo se o izložbi njihovih fotografija, o žurkama i tematskim okupljanjima... Šta je bila tvoja glavna vodilja?..
O. Samo ljubav, ljubav.. zaljibila sam se u tu rasu i ta ljubav i dan danas traje. Organizovala sam „zlatne žurke“, rodjendane, plivanje, „kaljuganje“. Priuśtili smo naśim psima radost i uživali u njoj. Psi su mi uvek jako značili u životu za moj lični mentalni razvoj. Sa njima ostaneś bliže prirodi pa i na radosti i na nedaċe gledaś drugačije. Ja sam čak i dete odgajala učeċi od pasa, gledajuċi kako to oni rade… Treba ih shvatiti, treba biti rođen da hoċeś da razumeś ne samo sebe.
Kao veterinar sam se dobro upoznata sa linijama zlatnih retrivera u Srbiji, onima koje sam ja mogla da ispratim, počev od onih najstarijih koji su prvi uvezeni u Jugoslaviju. Često pomažem savetima ekipi kolega sa Fakulteta Veterinarske Medicine u Beogradu kojima ukazujem gde mogu da očekuju razvoj pojedinih bolesti.
Tesko se može naċi veterinar koji se bavi samo sa jednom vrstom životinja, a kamoli samo sa jednom rasom. Ja sam se posvetila samo zlatnim retriverima i imala ideju da budem veterinar samo za njih. A tako moraś jako dobro da znaś sve. Leċila sam ih, savetovala, pratila genetiku... i śiśala sam ih, a i dan danas to radim. Higijensko i izlozbeno śiśanje. Nisam bila na kursu, krenula sam da śiśam moju meśanku Teu, a po tipovima dlaka sam kasnije kroz iskustvo naučila da svakog psa treba śiśati posebno.
|
|
|
|
|
|
|
|
P. Od kad pratiś sudbinu zlatnih retrivera i njihovih potomaka. Kako je zapravo sve počelo?
O. Početak uzgoja zlatnih retrivera u Jugoslaviji nije prošao slavno. Ljudi su ih, ne verujući da su u pitanju rasni psi, nazivali „žuće“. Prvog zlatnog retrivera, po imenu Tusidfyds Viking King, uvezao je u Jugoslaviju slikar Iva Predić iz Beograda, 1970. godine. Posle dve godine uvezao je i ženku po imenu Dunesimendes Mamdu Situ. Ovaj par je prvo leglo dobio krajem 1973. godine i leglo je dobilo imena sa početnim slovom „L“. Od ukupno 13 štenadi, pet štenadi je odneto u Sloveniju, kupio ih je Poldan Maček, ženku Laviniju uzeo je gospodin Spačva iz Slavonskog broda (Hrvatska) i mužjak Lanselot ostao je u Beogradu kod porodice Milosavljević. Lanselot, kao zreo mužjak imao je nekoliko legala i uglavnom svi štenci su ostali u Srbiji.
Sledeće leglo Viking i Sita imali su 7 štenadi i poneli su imena sa početnim slovom „H“. To su bili Hera, koja je odneta u Sloveniju, zatim Hanibal, Hekuba koja je izgubljena, Herakle koji je prodat jednoj porodici u Novom Sadu. Ovo leglo, a i naredno uglavnom ostaju u Beogradu.
Treće leglo dobija ime sa početnim slovom „R“. U ovom leglu bilo je 11 štenadi, Redžinald, Rozalija (nikada se nije parila), Revenzburg, koji je prodat porodici iz Požarevca, Ruben i dr. Neki potomci ovih pasa preko Slovenije dospeli su u Češku i jedan od njih postao je čak evropski šampion. Nekoliko njegovih štenadi kupljeno je i doneto u Sloveniju, a iz Slovenije u Srbiju. To su uglavnom psi iz odgajivačnice Wesljarski (Gabi, Jata, Flora). Gabi Vesljarska je, u odgajivacnici „Tisin Cvet“ Stevana Doroslovačkog, sa Redzinaldom imala dva legla (Rija Tisin Cvet, Lanselot Tisin Cvet) Vredni pomena su takođe psi Hero Bari, Halfi čija je ćerka Calmina Dunajski Mlin, Cita Dunajski Mlin (imala dva legla u Beogradu), Flore Wesljarski ćerka Iza Mimojska (doneta iz Češke, vlasništvo Tanje Jovković) i dr.
Jedan od prvih mužjaka kasnije donetih u Jugoslaviju je Otello du val d’Alvaux, vlasništvo Lilijan Popović Cobbart iz Zemuna. Tada počinju da se po oglasima prvi put pojavljuju na prodaju legla zlatnih retrivera, ali još uvek je malo ko znao za ovu rasu.
Prvi psi iz Mađarske doneti su u Suboticu, međutim nije poznato da su imali potomke. Kasnije je Pal Paroci doneo iz Mađarske psa po imenu Copyright Fekete Domino čiji su roditelji Ritzlyn Chase me Charlie i Zeta Fekete Domino (Zorro Rustler vom Lachenbruch i Fortuna of Top Team). Ovde su poznati i pradedovi. Iz Mađarske doneti su još Galans Casanova i Gyolyahati Aramisz. Ova dva mužjaka su takođe imala veći broj potomaka.
Prvi psi doneti iz Engleske su Kent Alberic Barbieri i ženka iz iste odgajivačnice Diamond Alberic Barbieri, vlasnik je Miodrag Mihajlović. Devedesetih godina donet je takođe iz Engleske Sansue Baron Simonis, a vlasnik je Simo Mamula. Baron je imao veliki broj potomaka i znatno je popravio konstituciju i izgled glave kod pasa koje smo do tada imali.
Među poslednjim vrednim psima u to doba donet je iz Rusije Midnight Dancer, čiji je otac Gustav Line Heart vice šampion Evrope, a majka je Skandi Sanraiz Viktris šampion Rusije. Kada se dublje ispita njegov pedigre, može se videti da mu preci potiču iz odgajivačnice d’Alvaux, odakle je donet Otello du val d’Alvaux.
Na žalost u Srbiji se dugo zadržao stari tip retrivera (uža njuška, koščata glava, skelet dosta slab) iako je Otello du val d’Alvaux bio eksterijerno jako lep pas. Tek pre desetak godina konstitucija i glava, pa i dlaka kod ove rase počinje da se popravlja. Međutim, najvećem broju kupaca nije bilo bitno kako psi izgledaju, već su ih najviśe kupovali zbog njihovog karaktera. Zato najveći broj pasa nije ocenjivan.
|
|
|
|
|
|
|
|
P. Gledamo slike... pravo blago, nezamisliva riznica. Pocetak razvoja najpopularnije rase u Srbiji. Naviru emocije, znalačka iskustva, genetske činjenice. Sve izgleda kao topla bajka „Alise u zemlji zlatnih“. Sačuvala si vrlo neobičnu dokumentaciju, veliki album fotografija veċine starih zlatnih retrivera.
O. Ja to radim veċ viśe od dve decenije. Želela sam da populariśem ovu divnu rasu pa sam beležila i sakupljala slike kad god i gde god mi se pružala prilika. Razgovarala sam uvek sa tadaśnjim i potencijalnim vlasnicima i uvek pokuśavala da im objasnim kakav je pas zlatni retriver. Postoji izreka da svaki pas ima neodoljivu želju da bude nemački ovčar. Ja volim da kazem da svaki zlatni retriver ima neodoljivu želju i potrebu da bude covek. I danas verujem da je to suśtina njihovog karaktera i osnovna razlika zlatnih retrivera i ostalih rasa.
|
|
|
|
Meśanka Tea je bila moj prvi pas. Uparila sam je sa Redžinaldom i tako je krenula moja ljubav i isztraživanje osobina zlatnih retrivera... analizirala sam sve tadaśnje pse... osobine se najviśe prenose na drugu generaciju...evo je moja Ana, Otelo,...Mitra,...Anina mama, Dzelahati Arami, Dona od Maje i Marka Samokovlije, čuveni Otelo... Lilijan Popoviċ, Anin deda...celo Anino stablo, Pecina mama i Anina baba,...Faraon, Anin otac… evo je Ana pred porođaj, njena sestra od tetke, ċerke... Anina sestra mladje leglo,... tetka i njeno potomstvo… Ikarus, Redžinaldov sin, ovo je od Sanje Božoviċ, ovo je iz čeśke, a potice od nasih zlatnih retrivera, ovo sam ja donela iz Rusije… evo Ana u lovu … morala je da polaže ispit urođenih osobina da bi se parila, da bi se takmičila za śampionat... evo moj Peca sa pet nedelja,... śtenci iz Aninog legla. Gledamo dalje...Anabela, Best od Orix,... uzeta od Matiċa iz Bečeja, potomci prvo i drugo leglo... torta esterhazi u obliku koske...Anina unuka, leglo Aljośe Dragośa početkom 1990-tih Deset fantastičnih śtenaca ...taj kvalitet je nestao zbog neplanskih parenja na poljancetu bez brige o produženju rase... otac Kenta, ...Anino prvo leglo u stanu, śtenci sa koskom,…Anino prvorodjeno śtene,…prvi radni pas u Jugoslaviji radio je u policiji na aerodromu,…evo moj pacijrent sa Novog Beograda...Prvi zajednički izlazak stenaca iz kuce i vežba kako ċe to biti na ulici... evo ga ujedljiv pas, Anina unuka, kupanje, “kaljuzanje”, Pecin brat iz istog legla...
|
|
|
|
|
|
|
|
P. Kako odgajivači mogu da budu upuċeni u genetiku, najznačajniju prvu fazu uzgoja? Kako mogu da prepoznaju koga ċe i sa kim upariti, kako da saznaju śta je unazad u genetskom lancu predaka bilo zdravo i ispravno?
O. Nažalost kod nas se rodovnik za śtence dobija veoma lako, bez mikročipa, bez kontrole legla, bez analize podataka o zdravstvenom statusu predaka... A to je posebno važno kod svih rasa koje trpe genetska optereċenja. Potrebna je kontrola roditelja, praċenje linija. Danas imamo situaciju da niko nikom ne polaže računa. Jako je teśko za ljude koji kupe psa da posle godinu dana saznaju da njihov mezimac ima displaziju, a tek je stasao i postao posluśan. Užasno je saznanje da treba da ga uspavaju, a taman su stekli prijatelja. To je jako teśko. Da ne govorim o onima koji otkriju genetsku epilepsiju koja se javlja tek u uzrastu psa 3-5 godina. Epilepsija je i danas veoma raśirena među zlatnim retriverima. Veliki je spisak pasa koji su na kontinuiranoj terapiji fenobarbitatima.
Genetski problem je uglavnom jasno vidljiv na stenetu, a onda ne treba dalje raditi. Odgovorni odgajivač koji primeti ili sazna za genetsku manu mora stati jer se ta mana godinama prenosi dalje, kao infekcija. Jako bi bilo važno postiċi buđenje svesti kod naśih vlasnika i odgajivača. To bi zapravo moralo postati obaveza. Ne obaveza propisana statutima, pravilnikom…nego moralna, lična, pa i nacionalna obaveza.
P. Svaki rasni pas nosi ime odgajivača u svojoj ličnoj karti, rodovniku, ceo zivot, a sa njim je proveo samo prva dva meseca. Odgovornost odgajivača se odnosi na ugrađenu prethodnu genetiku, na polaznu zdravstvenu osnovu, na izbor vlasnika i saradnju sa njim. Kakvo je tvoje vidjenje odgajivača? Je li to zanimanje, profesija, ili...samo forma?
O. Odgajivač mora pažljivo da prouči genetiku predaka, mora dobro da pripremi keruśu da stabilizuje imuni sistem celog legla. Važan je taj pocetni zdravstveni i vaspitni impuls i veoma pažljiv izbor buduċeg vlasnika koji ce ga voleti, negovati... Kad neko dođe da kupi psa najbolje za sve je da odgajivač ispriča sve kako jeste. Novi vlasnik mora znati sta ga čeka, od privikavanja, ishrane, učenja,... ako je vlasnik spreman na te obaveze i ispunjava ih onda je u redu.
Moji kupci su birali śtence po tome kako sam ih negovala. Ljudi treba da se mentalno dogovore sami sa sobom da to jeste njihova profesija ali mogu da uspeju samo oni koji to rade posveċeno, sa negom i pažnjom. Drugačije se ruśi ugled struke. To je ipak struka koja bazira na genetici i na moralnim kodeksima.
Veċina kupuje psa zbog zadovioljstva koje podrazumeva zdravog psa. Zlatni retriveri nisu boleśljiivi psi, nemaju kajnike ni upale uśiju. Osetljiva im je koža i vlasnici moraju znati de je redovno održavaju preparatima protiv buva. Desilo mi se viśe puta da me ljudi pitaju gde da kupe psa, pa kad čuju cenu začude se i pitaju gde ima jeftinije. Odgovaram im ako hocete jeftinije trazite po oglasima, nemojte mene da pitate.
P. Volela bi da pričamo o tome kakvi su bili planovi i tvoja očekivanja u radu prvog kluba retrivera?
O. Učestvovala sam u formiranju kluba, bila sekretar, i moja licna očekivanja su bila da ċe se voditi računa o parenju, progenim testovima.. Međutim, ispostavilo se posle vrlo kratkog perioda da pojedinci forsiraju klub samo u cilju promocije svojih pasa i ja viśe nisam želela da tako radim.
Kad sam vec položilla sudijski ispit i takmičila se sa mojim psima uvek sam ih u ringu prepuśtala drugima smatrajuċi nemoralnim da svojom pojavom utičem na odluku sudije. Danas klubovi organizuju specijalke u cilju promocije ličnih pasa dok na zapadu organizatori ne dovode svoje pse na takmičenja. Postoji nekakva nepisana odgovornost koja kod nas nije prisutna.
Na zapadu ne mozete pariti bez dozvole kluba niti bez genetske analize. Klub treba da brine o kvalitetu rase na nacionalnom nivou, to je vazno za kinologiju jedne države. Klub treba da ima bazični zdravstveni program, evidenciju i kontrolu genetskog nasleđa sto podrazumeva progene testove, kontrolu kukova i laktova, pregled očnog dna i sve ono sto je bolno saznanje za vlasnika, jer se psi sa tavim naslednm parametrima isključuju iz daljeg uzgoja.
Nekontrolisana reprodukcija zlatnih retrivera u proteklom periodu dovela je do situacije da danas imamo veliki broj pasa sa lośim genetskim nasleđem, pre svega sa epilepsijom i displazijom kukova. Sa druge strane imamo dosta uvoznih pasa različitih varijeteta koji su uključeni u ovu nekontrolisanu reprodukciju. To ne vodi ničemu sem stagnaciji, nazadovanju i daljem transferu lośe genetike. Odgajivači ipak ne mogu biti prepuśteni sami sebi. Potreban je timski rad. Klub. Zlatni retriveri to zaslužuju.
Photo:S.Vośtinarov
DrSciSvetlanaAndric, WDPA reporter for MyDog Magazine November2010© All rights reserved
