Izgubljeni pas

SvetlanaAndric PhD  Radiotherapy Medical Physicist

Golden Retriever Breeder FCI 4550

WDPA Reporter SR4605214748 / UNS 2499

2015© All rights reserved

IZGUBLJENI PAS

 

“Danima na Dorcolu, na raskrsnici Knicaninove i Skenderbegove ulice ovaj lepi zlatni retriver ceka svog gazdu da ga odvede kuci. Na ogrlici pise da se zove Arci, a na telefon sa plocice 064/1967-667 se javlja generisana poruka kako vlasnik nije dostupan. Pomozite da pronadjemo njegovog gazdu ili da ga udomimo.”

Dr. Aleksandra Sasa Karapandzic, Facebook February 04, 2015

 

Kljucne reci:

pas, vlasnik

 

Recnik:

PAS – plemenita zivotinja pas, vekovni covekov prijatelj razlicite pasmine (ciste rase, poznatog porekla i genetike ili mesanac, nepoznatog porekla)

PAS tip “A” – vlasnik psa sa imenom i prezimenom

PAS tip “B” – vlasnik psa je država

DRŽAVA – drzavni autoriteti

STANIŠTE – porodica ili ulica

Čije su vlasniśtvo psi čije je staniste ulica? Ako država brine o njihovom zbrinjavanju jer žive na državnoj teritoriji, onda su to psi tipa “B”

Srpski psi tipa “A” žive u porodicama, a njihov zvanični vlasnik ima ime, prezime, adresu, broj telefona i nikakvu obavezu, osim one da, kad ga uhvati konumalna inspekcija, plati kaznu ukoliko pas nije vakcinisan protiv besnila. Takvi vlasnici mogu lepo cuvati psa u svojoj porodici, … ali isto tako, kad im pas dosadi, mogu mu promeniti staniśte i pustiti ga niz neku ulicu na brigu drzave !!!!

Srpski psi tipa “B”  žive na ulici, evidentirani su uzvanicnoj bazi podataka Uprave za veterinu pri Ministarstvu poloprivrede. U okviru programa koji se primenjuje poslednjih godina vodi se evidencija na osnovu obeležavanja mikrocipom, intervencija kastracije mužjaka, sterilizacije ženki, kao i obaveznoj vakcinaciji protiv besnila. Sve to je u cilju smanjenja njihovog ukupnog broja na državnoj teritoriji. Međutim, ovaj programski koncept prevideo je činjenicu da vlasnici, dobro uhranjenih, najcesce rasnih pasa tipa“A”, brinu o seksualnom životu svojih ljubimaca muzjaka pa ih neretko pustaju iz dvorista na zov neke ženke u teranju. Za svoje ljubimice zenke, na savet veterinara da je zarad zdravlja keruse vazno da ima bar jedan okot, potraze nekog muzjaka, u svojim stanovima podignu leglo. Prepuni su zvanicni oglasnici Srbije. Sadrzaj oglasa slican …”strucno odnegovano, ocisceno od parazita…cena 50 Evra…”

Država brine i o izgradnji prostora za bezbednu śetnju sa psima po javnim gradskim parkovima tako da je vrśenje nužde pasa koncentrisano na jednom ograđenom mestu, u sred ekolośke okoline, tj. uređenog gradskog parka u koji se najčeśċe izvode deca ne bi li se nadisala čistog vazduha. Da li su psi vakcinisani protiv zaraznih bolesti, da li su redovno cisceni od crevnih parazita nebitno je!

Jednom recju, država se pobrinula da vlasnici dovedu svoje pse na uredjen prostor da vrse nuždu NA zemlji, da se sadrzaj upija U zemlju i da isparava IZ zemlje….

Mozda bi bilo zanimljivo znati koliko država odvaja sredstava za ovaj program i kakvi su  rezultat? Koliko ce država odvojiti za groblje pasa (trenutno aktuelna tema) i dokle ce građani biti u strahu, ne samo od infekcije veċ i od agresivnosti gladnih uličnih pasa. Osnov programa sistematske ishrane gradskih pasa su kontejneri i neposredna okolina, odpatci na ulicama i poneki dobri ljudi spremni za takvu vrstu brige

Bilo bi takodje zanimljivo znati koliki je godiśnji priliv pasa na ulicama Srbije?

Da li postoji evidencija vlasnickih pasa tipa “A” i tipa “B”?

Evidencija cistokrvnih rasa je u domenu Kinoloskog Saveza Srbije. Nazalost ta evidencija ne sadrzi mikrocip broj psa tako da rasni pas izgubljen ili ostavljen na ulici a kasnije pronadjen biva izjednacen sa mesancima, tj. gubi svog pravi genetski identitet.

Odgovori na ova pitanja ukazuju na jednostavno resenje, marak ono koje se odnosi na ocuvanje vrednih rasnih pasa u Srbiji. Drzavna baza evidencije pasa pored podataka o nadimku psa, broju mikrocipa, datumu prijema vakcine na besnilo i imena vlasnika (promenljiva kategorija) MORA da sadrzi i evidencioni kinoloski JR broj i ime odgovornog, zvanicno  registrovanog odgajivaca.

Lako se može napraviti evidencija pasa tipa“A” obavezom prijave psa, nekom državnom uredbom, naprimer na isti način kao sto se registruje nekretnina, vlasniśtvo, automobil…Dodatne nvesticije su nepotrebne, a rezultat je dvostruki benefit i za pse, a i za državu, koja inače ima zadatak da organizuje red uz odgovarajuce sankcije.

Vec evidentirani psi tipa “B” mogu, takodje nekom uredbom, biti zbrinuti na ovaj ili onaj način po ugledu na neki funkcionalni program drugih država u kojima ne śetaju bespomocni, bolesni, gladni i jadni psi po ulicama …U takvim drzavama psi tipa “A” se mogu voditi u hotele, kafice, knjižare…a pasa tipa “B” nema uopste. Kad se desi da se izgubi pas, njegov vlasnik plaċa državi  propisane kazne, a svi državni resursi su na raspoloženju da se trakav vlasnik pronađe…

Danasnja objava na Facebook ukazuje na veoma vazan priliv vlasnickih, rasnih pasa na ulicama koji ruśe ugled dugoj i kvalitetnoj tradiciji Srpske kinologije.

Priliv rasnih pasa u Srbiji može se grubo proceniti: U Srbiji ima oko 3000 međunarodno registrovanih odgajivačnica, može se pretpostaviti da svaka od njih ima bar pet rasnih pasa. Znaci 15.000 rasnih pasa pretstavlje srpski kinolośki potencijal planiranog uzgoja pasa. Ako se dalje pretpostavi da 50% odgajivacnica ima po jedno leglo godisnje to je 3000 noviih rasnih pasa / vlasnika

Evo, jedan od njih danas je ostavljan… kome treba dobar čovek da se obrati da spasi ovakvog vrednog psa? I tako svaki dan po ko zna koliko pasa pristižu na ulice… država ne sankcioniśe vlasnike niti ima njihovu pravu evidenciju. Tako se poveċavaju resursi pasa tipa “B” i otvaraju nove brojni  azili iz kojih se psi udomljavaju. Pitanje je samo GDE?

 

 

2019-10-21T10:59:04+00:00 February 5th, 2015|