Odakle duva vetar?

Svetlana Andric PhD  Radiotherapy Medical Physicist

Golden Retriever Breeder FCI 4550

WDPA Reporter SR4605214748 / UNS 2499

2013 © All rights reserved

 

Revija za ljubitelje prirode “Zov” od 11 januara 2013, broj 743 otvara temu reśavanja problema napuśtenih ljubinaca. Potpisnik članka pod naslovom “Nema ničijih pasa” je Ivana D.Laboviċ a sagovornik Dr.Vladimir Terzin, pomoċnik gradskog sekretara za komunalne i stambene poslove za sektor zoohigijene.

U tekstu se ističu vidljivi efekti i rezultati udomljavanja napuśtenih ljubimaca, sterilizaciji, obeležavanju pasa, rada prihvatiliśta za pse. edukacije ljudi i opśtem statusu pasa kuċnih ljubimaca, broju prijavljenih incidenata i načinu sanacije istih, obavezi obeležavanja i vakcinisanja pasa, kuċnih ljubimaca.. Ukazuje se na nereśene imovinsko pravne odnose od 2004 koji drže u zastoju projekad izgradnje groblja za kuċne ljubimce.

Deluje svetski, sa psima kuċnim ljubimcima sve je reśeno. Novi korak ka isticanju drustvenog znacaja kucnih ljubimaca je izgradnja groblja za kuċne ljubuimce. Projekat izgradnje groblja kuċnih ljubimaca postao je javna prioritetna tema gradske vlasti.

Preko 80% pasa na gradskim ulicama nekada je imalo svoj dom, vlasnika.Sada se o njima brine gradska Uprava za veterinu. Sakuplja ih, vakcinise protiv besnila, izdaje im pasose, mikrocipuje ih i vraca na ulicu gde se hrane po smetlistima ili  milostinjom ;ljudi dobrog srca.

Odgovor na pitanje kako je tako visok procenat vlasničkih pasa napuśten, ostavljen i izbačen na ulicu može se naċi pažljivom analizom starih kinolośkih pravila kad je reč o rasnim psima i novih zakonskih normi kad je reč o životinjama uopśte.

Po pravilu su vlasnici kuċnih ljubimaca “odgajivači” amateri. Neretko su za svoju aktivnost obodreni savetima veterinara da je za ženku korisno da ima bar jednom okot. Retki su saveti o koristi sterilizacije ženke. Takvi “odgajivači” uglavnom poklanjaju ili oglaśavaju za prodaju svoju “stručno odnegovanu śtenad” koja skoro po pravilu zavrśava na brizi gradskih vlasti.

Štenci su često rasnog porekla. “Odgajivači” ih radije nude “bez papira” kao “śtenci śampionskih linija, vakcinisani, očiśċeni…” za sumu, kako deca u žargonu kažu “dž”, ili za 2.000-3.000 RSD. Naivni, neupuċeni i nespremni novi vlasnici sreċni śto su za male novce kupili rasno śtene najceśċe ga ubrzo odnose kod veterinara zbog śteneċaka, ili…ga puśtaju niz ulicu jer laje, glođe cipele, vrśi nuždu i nered u stanu. Pod pretpostavkom da je “odgajivač” ili novi vlasnik takvo śtene obeležio (mikročipovao) ko ċe ga i kako pronaċi kad se takvo śtene zatekne na ulici.

Svaki rasni pas može promeniti vlasnika, staniśte…ali ako je njegovo poreklo evidentirano rodjenjem, upisano u Kinolośku rodovnu knjigu sa brojem mikročipa koji se vodi na ime odgajivača evidentiranog u Kinoloskom savezu, izdat rodovnik psa upisan u JR registar. Nevolja je sto se kao odgajivaci u JR registgar pisuju na isti nacin oni koji imaju registrovanu odgajivacnicu i vlasnici keruse, amateri kojima se brzo gubi trag.

Bilo kako bilo rasnih pasa na ulicama ima u izobilju, lako se hvataju, ne moze im se odrediti identitet jer u Kinoloskom Savezu nema evidencije o broju mikrocipa, nadimka psa niti o vlasniku psa. U Upravi za vetreinu nema podataka o JR broju psa, tj. registrovanom imenu rasnog psa i njegovog odgajivaca

Da li je, u cilju dobrobiti pasa, ovo moguċe reśiti?

Zakon treba istovremeno da prepozna kinoloski identitet rasnog psa (rodovnik) i njegovog odgajivaca, kao i vlasnika psa. Ne samo da prepozna vec da koristi kompletnu evidenciju, identifikaciju psa i aktuelnog vlasnika uz jasno propisane obaveze / sankcije vlasnika u svim slucajevima otudjenja psa koji nisu prijavljeni nadleznom organu. Tu je problem. Ko je nadlezni organ? Ko ce da objedini postojecu gradski i kinolosku evidenciju u IDENTITET rasnog psa? Ko ce da sprovede mere zastite psa i sankcionisanje vlasnika?

Uprava za vetreinu je to resila obavezom mikrocipovanja pasa, godisnje vakcinacije na besnilo svih ulicnih (gradskih) i pojedinacnih vlasnickih pasa. Rasni psi i ulicni mesanci poistoveceni su istim dokumentima.

Psi laju. Ljudi razgovaraju.

Umesto da Uprava za veterinu trazi od veterinara da u bazu podataka unose puno ime psa (po rodovniku) i JR broj rasnog psa oni rasnog psa izjednacavaju sa mesancima, odvode ih u prihvatilista sa pasosima da mogu putovati ???

Iz Zakona o dobrobiti pasa:

član 4

“3) vlasnik životinje jeste pravno ili fizičko lice, odnosno preduzetnik, koje ima pravo čuvanja, držanja, uzgoja, reprodukcije, prevoza, korišćenja i prodaje životinje i koje je odgovorno za život, zaštitu zdravlja i dobrobiti životinja;

“10) držalac životinje jeste pravno ili fizičko lice, odnosno preduzetnik, koje ima pravo čuvanja, držanja, uzgoja, reprodukcije, prevoza i korišćenja životinje, kao i pravo prodaje životinje na osnovu pismenog odobrenja vlasnika i koje je odgovorno za život, zaštitu zdravlja i dobrobiti životinja;”

11) držanje životinje jeste smeštaj, čuvanje, nega i briga o životinjama, osim reprodukcije;”

“14) životinje čiji opstanak zavisi neposredno od čoveka jesu životinje koje se drže i reprodukuju u proizvodne svrhe, ogledne životinje, kućni ljubimci i divlje životinje koje se drže u zatočeništvu;”

“19) izgubljena životinja jeste životinja koja je napustila vlasnika, odnosno držaoca, bez njegove volje i koju on traži;”

“24) korišćenje životinje jeste upotreba životinje na način propisan ovim zakonom;”

“26) kućni ljubimac jeste svaka životinja koja se drži radi druženja;”

“33) odgajivačnica za životinje jeste objekat za reprodukciju životinja u komercijalne svrhe;”

Zakon kaže da vlasnik psa ima pravo čuvanja, držanja, prodaje životinja, uzgoja, reprodukcije Držalac ima pravo čuvanja, držanja, uzgoja, reprodukcije, a držanje životinja je smeśtaj, čuvanje, nega i briga… Zanimljiv je stav 19 člana 4 koji kaže da je izgubljena životinja ona koja je napustila vlasnika bez njegove volje, a vlasnik je traži! Koji pas je ikada napustio vlasnika ako ga je hranio, pazio, negovao i brinuo o njemu? Za kuċnog ljubimca se kaže da je to svaka životinja koja se drži radi druženja. Nije jasno da li to znači da se kuċni ljubimac ne može reprodukovati? Ukoliko znači zaśto onda Zakon ne propisuje preciznu ovabezu sterilizacije kuċnih ljubimaca u cilju dobrobiti životinje, u cilju zaśtite vlasnika, u cilju mira građana i smanjenja broja napuśtenih pasa.

Posebno poglavlje u Zakonu posveċeno je kuċnim ljubimcima u kome se navode dužnosti vlasnika, držaoca kučnog ljubimca koji se bavi reprodukcijom u komercijalne svrhe (član 56) i navode se dužnosti držalaca kuċnih ljubimaca o sprečavanju rađanja tako śto ċe onemoguċiti kontakt mužjaka i ženke primenom kontracepcije, kastracije i sterilizacije ženke (član 55). Prema ovim članovima Zakona vlasnici kuċnih ljubimaca su naśli legitimno mesto u Zakonu kao ljudi koji se bave reprodukcijom?

Zakon takođe precizira uslove (Opśta zaśtita…član8) i način organizovanja javnog prikazivanja životinja (izložbe, takmičenja) koja su u nadležnosti Ministra za veterinarstvo! Možda postoje slične zakonske klauzule za način organizovanja i javnog prikazivanja devojaka na takmičenjima za miss lepote o čemu bliže uslove propisuje Ministar nadležan za oblast zdravstva !?

Iz Zakona o dobrobiti pasa:

“9. Kućni ljubimci

član 55.

“Kućni ljubimci obeležavaju se i evidentiraju u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo…”

Vlasnik, odnosno držalac kućnih ljubimaca, dužan je da spreči rađanje neželjenih kućnih ljubimaca, i to onemogućavanjem kontakta mužjaka i ženke i primenom kontracepcije, kastracije i sterilizacijom ženke.

Ako vlasnik, odnosno držalac kućnih ljubimaca nije u mogućnosti da se dalje brine o njima, dužan je da im obezbedi odgovarajući smeštaj.

član 56.

Vlasnik, odnosno držalac kućnih ljubimaca, koji se bavi reprodukcijom kućnih ljubimaca u komercijalne svrhe dužan je da brine o zaštiti zdravlja, života i dobrobiti legla.

Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da licu kojem ustupe ili prodaju kućnog ljubimca predaju i pismeno uputstvo o uslovima i načinu držanja kućnih ljubimaca, kao i druge podatke koje su od značaja za držanje kućnog ljubimca, a naročito u pogledu higijene, ishrane, rasnih odlika, karaktera, osnovne obuke, socijalizacije i

održavanja kondicije.

Lice iz stava 1. ovog člana odgovorno je za mane i dobrobit potomstva ili ženskog roditelja.

član 57.

Kućni ljubimci ne smeju se držati, reprodukovati i koristiti za

1) rad, odnosno vuču i nošenje tereta, osim rasa pasa koje su prilagođene i

obučene za ovu namenu;

2) ishranu, odnosno proizvodnju hrane, kože, krzna, kao i u druge komercijalne svrhe…”

…….

“II OPŠTA ZAŠTITA DOBROBITI ŽIVOTINJA:

član 6.  Pravo da drži i uzgaja životinje imaju pravno i fizičko lice, odnosno preduzetnik, koji ispunjavaju uslove za držanje i uzgoj životinja u skladu sa ovim zakonom…

1) prema životinji postupa sa pažnjom dobrog domaćina i da obezbedi uslove za držanje i negu životinja koji odgovaraju vrsti, rasi, polu, starosti, kao i fizičkim, biološkim i proizvodnim specifičnostima i osobinama u ponašanju i zdravstvenom stanju životinje;2) blagovremeno obezbedi pomoć veterinara ako je životinja obolela, pri porođaju životinje, kao i brinjavanje bolesne, povređene i iznemogle životinje. Vlasnik, odnosno držalac životinje odgovoran je za život, zdravlje i dobrobit životinje i mora da preduzima sve neophodne mere kako bi obezbedio da se životinji ne nanosi nepotreban bol, patnja, strah i stres, odnosno povreda.”

član 8 – Ovim članom definiśu se zložbe, takmičenja i priredbe – …..” Ministar nadležan za poslove veterinarstva (u daljem tekstu: ministar) propisuje bliže uslove i način organizovanja javnog prikazivanja životinja”…

Revija za ljubitelje prirode “ZOV” od 08 februara 2013 br 745 otvara pitanje koliko je i na koji način u Srbiji regulisan odgoj pasa. Potpisnik članka je E.D., a naslov članka “Definisano zanimanje odgajivač”. Članak donosi puno korisnih informacija na temu Zakona o dobrobiti životinja, koji se primenjuje od 2009; Pravilnika o uslovima koje moraju ispunjavati odgajivačnice, koji se primenjuje od 2011; informacije o kompetencijama Uprave za veterinu i Registra objekata koje vodi Ministarstvo. Zanimanje odgajivača se niti spominje niti se definiśe. Spominju se samo vlasnici odgajivačnica!

Vlasnik restorana ne mora biti kuvar. Čak i ne mora znati da kuva.

Iz članka je jasno da su, u cilju dobrobiti životinja, Pravilnikom propisani uslovi smeśtaja, vođenja evidencije i programa obuke lica zaposlenih u odgajivačnici…da se registracije odgajivačnice vrśi podnośenjem zahteva, a upis u Registar se obavlja kad to odobri veterinarski inspektor. Do sada su upisane samo dve odgajivačnice…“Prema državnoj regulativi, registracija oodgajivačnica pasa propisana je Članom 59 Zakona o dobrobiti životinja …”

“III. POSEBNA ZAŠTITA DOBROBITI ŽIVOTINJA

  1. Držanje, uzgajanje i promet životinja

član 18.“Životinje se mogu držati, uzgajati i stavljati u promet u proizvodne svrhe u objektima koji ispunjavaju uslove za dobrobit životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme, u skladu sa ovim zakonom. Objekti iz stava 1. ovog člana moraju biti upisani u Registar objekata koji vodi Ministarstvo, u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo. Pravna i fizička lica, odnosno preduzetnici, koji se bave držanjem, zgajanjem i prometom životinja u proizvodne svrhe obavezni su da vode evidenciju, koja se naročito odnosi na kretanje, ishranu i lečenje životinja. Ministar propisuje bliže uslove za dobrobit životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme iz stava 1. ovog člana, način držanja, uzgajanja i prometa pojedinih vrsta i kategorija životinja, kao i bližu sadržinu i način vođenja evidencije iz stava 3. ovog člana.”

član 19.Vlasnik, odnosno držalac životinje ne može biti lice mlađe od 18 godina. Ako lice iz stava 1. ovog člana poseduje životinju vlasnikom, odnosno držaocem životinje smatra se njegov roditelj ili staratelj.”

član 21“…Vlasnik, odnosno držalac životinje dužan je da životinji koja se drži vezana obezbedi u toku dana period u kome neće biti vezana i u kome će moći slobodno da se kreće u skladu sa njenim fiziološkim potrebama i potrebama u ponašanju…”

 “ 11. Prodavnice životinja i odgajivačnice

član 59. Prodaja kućnih ljubimaca, može se obavljati u odgajivačnicama, a osim pasa i mačaka i u prodavnicama životinja, koje ispunjavaju uslove za dobrobit životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme i koje su upisane u Registar objekata koji vodi Ministarstvo, u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo.

Vlasnik, odnosno držalac objekata iz stava 1. ovog člana, mora voditi evidenciju, koja naročito sadrži podatke o broju prodatih životinja, kretanju, ishrani i lečenju životinja.

Lica koja rade u objektima iz stava 1. ovog člana moraju brinuti o zaštiti života i dobrobiti životinja i za svaku prodatu životinju izdati pismeno uputstvo o načinu držanja te životinje.

Lica iz stava 3. ovog člana moraju biti obučena za dobrobit životinja.

Ministar propisuje bliže uslove koje moraju da ispunjavaju prodavnice životinja i odgajivačnice, bližu sadržinu i način vođenja evidencije iz stava 2. ovog člana, kao i program obuke o dobrobiti životinja iz stava 4. ovog člana.”

U članku se dalje navodi:

…“Uprava za veterinu nema podatke o tome koje odgajivačnice su upisane u registar Kinolośkog saveza”

…“Kinolośki Savez Srbije nije regulisao niti kontroliśe uslove pod kojima se drže psi, kao ni da li vlasnici odgajivačnica, i ljudi koji rade u njima ispunjavaju uslove kad je reč o obučenosti za rad. Sve to kontroliśe Komunalna policija…”

Rad Kinolośkog Saveza Republike Srbije (KSRS), objedinjuje brojne lokalne kinolośke klubove, je otvoren i javan, a na sajtu Saveza www.ksrs.rs dostupna je detaljna evidencija svih aktivnosti pa i evidencija odgajivačnica. Možda to spada u ono večito pitanje “ko je stariji: koka ili jaje?”.

Kinolośki Savez Srbije osnovan 1926. i dan danas izvanredno funkcioniśe u organizovanju nacionalnih i međunarodnih takmičenja u lepoti i utakmicama rasnih pasa i brojnim kinolośkim aktivnostima vrlo prepoznatljivim na međunarodnom nivou. Kinolośki Savez je ravnopravna članica Federation Cynologique Internationale – FCI. Sve odgajivačnice u Srbiji (ukupno 2634) evidentirane su u registru FCI. i KSRS, a nacionalni i eksportni rodovnici za rasne pse, koje izdaje Kinolośki Savez, ravnopravno sadrže oba simbola i prihvaċeni su śirom sveta. Ne samo zbog sinbola veċ i zbog prepoznatljivog rada srpskih odgajivača koji ulažu viśegodiśnji trud, rad, analize, sredstva, znanje, iskustva…Uzgoj rasnih pasa nije prosta reprodukcija veċ proces genetske analize jedinki, njihove pripreme, kontrole i održavanja skotnosti kuje, śtenjenja, održavanje i praċenje razvoja śtenaca, njihovo vaspitavanje, održavanje otpornosti i opśteg  zdravlja, izbor jedinki za nastavak unapređenja krvne linije, izbor novih vlasnika, njihova edukacija, praċenje razvoja śtenaca…

Srpski odgajivači su svojim radom, saradnjom sa međinarodnim rasnim klubovima, eminentnim odgajivačnicama i promocijom srpske kinologije ostvarili takve pozicije da veċ brojna rasna potomstva śirom sveta potiču iz srpskog uzgoja, a mnoge svetske, evropske i međunarodne klupske titule odlikuju kinolośki status Srbije. Takvi rezultati ne mogu se vrednovati prostorijama, vlasniśtvom odgajivačnice…nego nekim drugim merilima koja su osnov kinologije i do sitnih detalja se mogu imenovati kao dobrobit pasa.

Na žalost u Kinolośkom Savezu se zanimanje odgajivač evidentira formalno pored imena vlasnika keruśe u rodovniku śtenaca, a u Zakonu o dobrobiti životinja podrazumeva se da je to vlasnik odgajivačnice. U prvom slučaju odgajivač može biti maloletno lice kome je tata kupio keruśu, a u drugom slučaju bilo koje fizičko lice kao zvanični vlasnik odgajivačnice!

O kvalitetu uzgoja pasa ni reči, a kamoli o injiciranju izrade standarda neke Srpske rase pasa!

Za očekivati je da Kinolośki Savez Srbije može napraviti registar licenciranih odgajivača, poput registra licenciranih kinolośkih sudija, a da Zakonodavac može preispitati sadržaje Zakona o dobrobiti životinja koji se odnose na rasne pse i njihove odgajivače.

To su sitnice, male stvari koje puno znače za dobrobit pasa.

Zakone piśu ljudi, pse čuvaju ljudi, a dobrobit psa znaċi “zdrav, sreċan pas koji ima svoj dom”, a kome je skroz svejedno u koji rodovni registar je upisano njegovo poreklo.

Za sada ċe se rasni psi evidentiranti u dva nezavisna, paralelna registra (Bazu podataka Uprave i KSRS) pa se moze smatrati da ima dvojni identitet.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2019-10-06T14:59:24+00:00 February 6th, 2013|